Čekajući investitore
Postrojenje za
katalitičko krekovanje (hidrokreking) niževrednih teških frakcija u lakše i
visokovredne proizvode (izomaks) naftaši zovu “kokoškom koja nosi zlatna jaja”.
Ova “zlatna koka” treba Rafineriju nafte u Srpskom brodu da dovede na evropski
nivo. Izomaks postrojenjem se, naime, posebnim tehnološkim postupkom iz teških
naftnih destilata (koji se, inače, poput mazuta, prodaju u bescenje - po ceni
često nižoj od cene sirove nafte) dobijaju visokovredni benzini, dizel goriva i
takozvani bazni uljni štok. Ovaj poslednji poluproizvod je osnovna sirovina iz
koje Rafinerija ulja u Modriči (ali i uljne rafinerije u Srbiji) proizvode sve
vrste motornih ulja (svih gradacija). Istovremeno, Rafinerija u Srpskom brodu se
oslobađa takozvanih sezonskih derivata, pre svega mazuta.
Rafinerija u Srpskom
brodu je pre rata prerađivala dva do 2,3 miliona tona sirove nafte. Uoči rata
završena je linija za preradu tri miliona tona sirove nafte na godišnjem nivou,
sa veoma savremenom tehnologijom, koja je zadovoljavala sve ekološke standarde.
Ta nova linija, u ratu onesposobljena za rad, sada je konzervirana. Danas radi
staro postrojenje a od novog samo pogon bitumena. Tokom 2000. godine u Srpskom
brodu je prerađeno 510.000 tona sirove nafte. Ove planiraju da prerade oko
milion tona. Dok ne proradi hidrokreking u Srpskom brodu se proizvodi 45 odsto
crnih (mazut i bitumen) i 55 odsto belih derivata (benzini i dizel gorivo).
Vojin Mujičić,
direktor Rafinerije Srpski brod ističe da zbog nedostatka obrtnih sredstava tako
da nisu mogli da obezbede kontinuirano snabdevanje sirovom naftom. Uz to ni
tržište naftnih derivata u BiH još nije uređeno, nije ujednačena fiskalna
politika. Podsećajući da su rafinerije u Srpskom brodu i Modriči jedine na
teritoriji BiH Mujičić kaže da bi i snabdevanje ovog tržišta bilo najoptimalnije
iz njihovih proizvodnih pogona.
Sirovom naftom se
rafinerija u Srpskom brodu snabdeva JANAF –om. Transport gotovih proizvoda, pre
svega u Srbiju, više ne ide baržama, produktovodom do Opatovca pa Dunavom već
isključivo autocisternama. Ovo je najskuplji način transporta i umnogome utiče
na konkurentnost.
Ukazujući da sada
važeći propisi na teritoriji BiH ne sprečavaju pojedine prometnike naftnih
derivata da izbegnu plaćanje poreza i ostalih dažbina državi, u Srpskom brodu
ističu da se ne može voditi tržišna utakmica sa nelojalnom konkurencijom.
Pored domaće
konkurencije naftašima iz Srpskog broda posao kvare i ino firme. Tako je INA,
verovatno nižom cenom motivisala “Beopetrol” da tečno gorivop uvozi iz Siska.
Istovremeno je Hrvatska donela propis da se na teritoriju ove zemlje ne može
uvoziti gorivo koje ne zadovoljava ekološke standarde evropske unije. Pri tome,
INA, po rečima Vojina Mujičića, sama ne zadovoljava te standarde.
Sve ovo razlog je
mnogim nadama koje u Srpskom brodu polažu u start postrojenja za hidrokreking.
Tek potom, kažu, mogu razmišljati o privatizaciji. Nadaju se, naime, da će se
naći zainteresovan strani partner spreman da na bazi dokapitalizacije ulaže u
unapređenje i efikasne tehnologije. Konačnu reč o ovome daće, međutim, Agencija
za privatizaciju pri vladi RS.
J. P.
