Predstavnici
Vlade Republike Srpske i "Vitola", razgovarali su krajem prošle sedmice o
mogućnostima iznalaženja rješenja za kontinuiranu proizvodnju nafte u Rafineriji
nafte Bosanski Brod. Vlada RS je od Britanaca zatražila da se u roku od 15 dana
odrede u odnosu na prijedlog o unapređenju poslovno-tehničke saradnje
formiranjem zajedničke firme. Predstavnici "Vitola" upoznati su i sa tim da su
slične ponude date i drugim zainteresovanim partnerima.
Vlada RS očekuje da do polovine septembra dobije sve ponude, nakon čega bi se
pristupilo njihovom razmatranju i izboru ponude koja bi bila najprihvatljivija
za Rafineriju nafte Bosanski Brod. Do sastanka je došlo nakon što je britanska
kompanija nedavno obavijestila Vladu RS da odustaje od isporuke 80 hiljada tona
sirove nafte Rafineriji. Kako su saopštili, osnovni razlog nezadovoljstva
predstavnika "Vitola" je u tome što su, prilikom prerade 85 hiljada tona nafte u
junu i julu, ostvareni preveliki troškovi u proizvodnji, što je uzrokovalo
gubitak od dva miliona dolara.
«Ne mogu tačno reći da li će doći do raskida ugovora sa 'Vitolom' ili ne.
Očigledno je da određenih problema ima. Mislim da dugoročno gledano ovakav
ugovor sa 'Vitolom' ne odgovara nijednoj od strana – ni londonskoj kompaniji, ni
Rafineriji. Jer, ugovor ne omogućava da se napravi kontinuitet u proizvodnji
prerade sirove nafte u Rafineriji nafte Bosanski Brod. U tom smislu je resorno
ministarstvo kod 'Vitola' pokretalo inicijativu za reviziju elemenata ili
kompletnog ugovora da bi se obezbijedilo nesmetano i kontinuirano funkcionisanje
Rafinerije nafte», kaže u intervjuu za «NR» ministar trgovine i turizma u Vladi
Republike Srpske Boris Gašpar.
Novi Reporter: Prilikom sklapanja ugovora znalo se da je stepen
sopstvene potrošnje u Rafineriji nafte Bosanski Brod oko 12 odsto. I pored toga
u ugovoru sa «Vitolom» precizirana je stavka od 10,6 odsto. Da li to znači da
se, na neki način, svjesno išlo u gubitak?
Gašpar: Prilikom pravljenja i sklapanja ugovora trebalo je maksimalno
uključiti struku i dobre poznavaoce tehnološkog procesa u Rafineriji i što je
još važnije, dobrog poznavaoca stanja opreme u Rafineriji. Da li je tako bilo...,
ne znam.
Iz Rafinerije je nedavno saopšteno da je stepen sopstvene potrošnje prilikom
prerade sirove nafte u junu i julu ove godine iznosio čak 19 odsto. Kako je to
moguće? To de facto znači da Rafinerija ne samo da nije ništa zaradila prilikom
uslužne prerade nafte za «Vitol», već da je zabilježila nove gubitke u
poslovanju. Da li je prikazana stopa od 19 odsto realna, odnosno, da li je
moguće da je prerađena nafta «isparavala»?
Što se tiče sopstvene potrošnje Rafinerije, ona je, koliko mi je poznato, u
direktnoj vezi sa vremenom prerade nafte. Ilustracije radi, Rafinerija 80
hiljada tona sirove nafte može da preradi recimo za 20 dana, ali isto tako taj
proces može da se otegne i na četrdesetak dana, dok ne dođu nove količine sirove
nafte na preradu. Mislim da je zbog toga došlo do gubitaka. U Rafineriji su
pokušavali postrojenja održavati u, nazovimo ga, toplom režimu rada. Pošto je
sljedeća isporuka nafte kasnila, prerada se produžila na jedan period koji nije
ekonomski rentabilan za Rafineriju. S druge strane, i stalno gašenje i paljenje
postrojenja Rafinerije, obustavljanje i pokretanje proizvodnje, dovodi takođe do
troškova koji se onda vjerovatno reflektuju na kvalitet derivata i trajnost
postrojenja.
Koliko je sam «Vitol» u čitavom poslu bio pošten? Iako je Vlada RS, odnosno
Rafinerija nafte Bosanski Brod, sklopila ugovor sa «Vitol Geneva», sve fakture i
isporuke nafte išle su preko kompanije pod imenom «Vitol Bosnia». Da li je na
taj način «Vitol» izbjegao plaćanje poreskih obaveza i carina?
Mislim da je tu sve regularno. Ali, sigurno je da se može postaviti pitanje –
koliko je «Vitol» imao stvarne namjere da pokrene kvalitetnu proizvodnju u
Rafineriji nafte Brod. To što su oni radili preko «Vitol Bosnia», to je bio
uslov. Oni nisu bili dobavljači sirove nafte već samo organizatori proizvodnje u
Rafineriji. Sirova nafta je ulazila preko «Vitol Geneva» u «Vitol Bosnia» i
takva nafta je onda prerađivana u Rafineriji po principu uslužne djelatnosti.
Drukčije nije ni moglo biti, jer je tako precizirano ugovorom.
Kakva je, ako je uopšte ima, daljnja budućnost brodskog giganta? Pogotovo ako se
ima u vidu da će u Srbiji uskoro doći do prodaje rafinerija u Pančevu i Novom
Sadu.
U odnosu na ranije godine, situacija se dosta izmijenila. Sve donedavno se
govorilo o višku rafinerija u regionu, da od pet koliko ih ima na prostoru bivše
Jugoslavije, mogu opstati samo tri. Sada je ta priča dobrim dijelom otupjela,
jer su se promijenili uslovi na pomenutom tržištu. Došlo je do hroničnog
nedostatka naftnih derivata, tako da sam uvjeren da ima posla za sve rafinerije.
Ali, takođe, menadžment Rafinerije, odnosno resorno ministarstvo trebalo bi da
se odrede prema situaciji u regionu. Moraju odlučiti u kom pravcu bi bilo
najbolje povesti Rafineriju.
Riječ je o velikom sistemu koji se nalazi u velikoj dubiozi. Trebalo bi naći
moćnog strateškog partnera koji bi mogao da pokrije sve dugove i nesmetano
pokrene redovnu proizvodnju. Ne mogu 100 odsto da tvrdim da li će to biti «Vitol»,
ali ako oni to ne budu, odnosno ako to oni ne žele da budu, potrebno je što
prije raskinuti ugovor sa njima i pronaći strateškog partnera. Prema sadašnjim
elementima ugovora, Rafinerija se nalazi u nezavidnoj poziciji zbog toga što se
obavezala da će prerađivati samo «Vitolovu» naftu. Oni ne mogu nabavljati sirovu
naftu u sopstvenom aranžmanu niti je mogu prerađivati za neku drugu kompaniju.
To je po mom mišljenju jedna od najgorih stavki ugovora sa «Vitolom».
Može se reći da smo izgubili nešto vremena, ali nikad nije kasno.
Prema informacijama sa kojima «NR» raspolaže, «Vitol» nije zainteresovan za
značajnija ulaganja u Rafineriju, jer imaju ograničenu kreditnu liniju prema
brodskom preduzeću. Njih isključivo interesuje ekstraprofit. Isto tako
poznavaoci stanja u Rafineriji ističu da će se teško naći strateški partner jer,
prema njihovim procjenama potrebno je oko 10 miliona dolara za saniranje
postrojenja, pa dodatnih 70 za nabavku sirove nafte...
Ne bih o «Vitolu» mnogo sudio i komentarisao. Mi uvijek tražimo krivca van naše
sredine. Mi smo sve, navodno, uradili kako treba, a taj neko sa strane došao je
sa nekim nečasnim namjerama. Mi smo glavni krivci zašto Rafinerija ne radi. «Vitol»
nije kriv kada su u pitanju štetni elementi ugovora, jer oni su ovdje došli
rukovodeći se svojim interesima. Kriv je onaj ko te stavke nije vidio, uzeo u
obzir, nije to ispravio i konačno onaj ko je pristao na njih.
Naravno, treba priznati i da Rafinerija nije baš djevojka za udaju. Jer, dugovi
od 220 miliona su veliki kamen spoticanja. Nažalost, nije riječ o konačnom
iznosu, jer još uvijek se pojavljuju neka potraživanja. To su potraživanja koja
su uglavnom povezana sa jednim sumnjivim periodom poslovanja.
Sad dolazimo do stavke odgovornosti. Kako je bilo moguće da se potpiše jedan
tako štetan ugovor?
Naravno da treba pokrenuti pitanje odgovornosti, ali ju je u konkretnom slučaju
vrlo teško locirati, zato što je fluidna. Kako je fluidna? Ima nadležno
ministarstvo, pa ima rukovodstvo Rafinerije... Naravno, pored ovoga, trebalo bi
potegnuti i pitanje odgovornosti ko je i zašto je napravio dubiozu u Rafineriji
od 220 miliona maraka. Teško je pojam odgovornosti povezati samo sa jednom
Vladom, sa jednim ministrom, jednim direktorom. U slučaju Rafinerije riječ je o
čitavom lancu i on seže godinama unazad.
Lica koja su dovela do enormnog zaduženja i propadanja Rafinerije još se nalaze
na odgovornim mjestima kako u Rafineriji, tako i u naftnoj industriji.
Slažem se sa vašom ocjenom. Oni bi sigurno trebalo da budu meta nekih istražnih
organa. Treba se utvrditi ko je odgovoran za ovako teško stanje u kom se
Rafinerija nalazi, zašto se to tolerisalo... i da se konačno to zaustavi.
Nedavno je na adresu Vlade RS i Rafinerije nafte stigla ponuda iranske
nacionalne naftne kompanije da «uđu» u Rafineriju nafte. Jedini uslov koji su
postavili bio je da se na nivou BiH formira jedinstvena naftna kompanija –
naftna industrija BiH. Da li je riječ o realnoj ponudi?
Ne znam koliko je to realno i šta uopšte znači formiranje naftne industrije BiH.
Iza svega bi mogle da budu određene političke spekulacije – aktuelizovanje priče
o tome čija je, u stvari, Rafinerija. Jedni viču da je entitetska, drugi da je
državna, treći da nije ničija... Svi je zavisno od političke potrebe svojataju.
Kada ne bi bilo tih spekulacija, kada bi je svi posmatrali kao svoj faktor za
razvoj, kao generator čitave privrede, ne samo RS već i BiH, možda bi Rafinerija
već odavno radila. Ovako...
http://www.novireporter.com/
